“Na njihovim licima je znak od traga sedždi” – (Al-Fath, 29)

“Na njihovim licima je znak od traga sedždi” – (Al-Fath, 29)

Muhammed je Allahov poslanik, a njegovi sljedbenici su strogi prema nevjernicima, a samilosni među sobom; vidiš ih kako se klanjaju i licem na tle spadaju želeći Allahovu nagradu i zadovoljstvo – Na njihovim licima je znak od traga sedždi.” (El-Feth, 29)

Rekao je Mukatil ibn Hajjan o riječima Uzvišenog: “Na njihovim licima je znak od traga sedždi” – “Svijetlost na Sudnjem danu”.

Rekao je ‘Alijj ibn Mubarek: ”Čuo sam Hasena više od jednog puta da je o riječima “Na njihovim licima je znak od traga sedždi” rekao: ”Bjelina na njihovim licima na Sudnjem danu”.

Prenosi se da je Halid El-Hanefi o riječima Uzvišenog: “Na njihovim licima je znak od traga sedždi” rekao: “Poznaće se to na Sudnjem danu na njihovim licima od tragova njihovih sedždi na dunjaluku, i to je poput Njegovih riječi: “Na njihovim licima prepoznaćeš radost srećna života”.

Neki su rekli da su to znakovi islama, poput lijepog vladanja i skrušenosti, i da se time želi reći da se to vidi na njima još na dunjaluku.

Prenosi se da je Ibn Abbas, o riječima “Na njihovim licima je znak” rekao: “Lijepo ponašanje”.

Također se od njega prenosi da je o riječima “Na njihovim licima je znak od traga sedždi” rekao: “Ipak nije kao što vi mislite, nego je to znak islama, njegova lijepa spoljašnjost, vladanje i njegova skrušenost.”

Rekao je Mudžahid o riječima “Na njihovim licima je znak od traga sedždi”: “Skrušenost i poniznost”!

Mensur prenosi od Mudžahida da je o riječima “Na njihovim licima je znak od traga sedždi” rekao:”Skrušenost”! Rekoh:”Ali to je trag od sedždi” – našto reče:”Uistinu zna da u nekoga bude između njegovih očiju poput koljena koze (žulj koji se napravi od spuštanja na tlo), a on je kako samo Allah hoće” (tj. loš) ).

U drugoj verziji se prenosi da je Mensur rekao: “Upitao sam Mudžahida ili riječima Uzvišenog “Na njihovim licima je znak” da li je to trag koji bude između očiju čovjeka? Reče: Ne! Može da bude između očiju čoveka slično koljenu koze, a da mu je srce tvrđe od kamena, nego je to svijetlost na njihovim licima od skrušenosti.”

Eš’as ibn Ebi El-Ša’sa’ prenosi od svoga oca da je rekao: „Sjedio sam kod Ibn ‘Umera kad je ugledao čovjeka na čijem licu su se urezali tragovi sedžde, pa mu reče: „Zaista je lik čovjeka njegove lice , pa neka niko od vas ne ukazuje svoj lik“. (Ibn Ebi Šejbe)

Prenosi se da je Ebu ‘Avn El-E’aver rekao da je Ebu Derda vidio ženu kojoj je između očiju bilo nešto poput koljena ovce, pa reče: “Kad ovo ne bi bilo između tvojih očiju bilo bi bolje za tebe. (Ibn Ebi Šejbe)

U verziji od Bejhekija stoji da je Ibn Ebi ‘Avn rekao: “Ugledao je Ebu Derda ženu kojoj je na licu bilo nešto poput žulja na kozijoj nozi, pa joj reče: “Kad ovo ne bi bilo na tvom licu bilo bi ti bolje.”

Prenosi se od Salima Ebu Nadra da je rekao: „Došao je čovjek do Ibn ‘Umera i nazvao mu selam. Upita ga – ko si ti? Reče: Ja sam odgajatelj tog i tog, i ugleda (Ibn ‘Umer) između njegovih očiju crni trag od sedžde, pa reče: Kakav je ovo trag između tvojih očiju? Družio sam se sa Allahovim Poslanikom, sallallahu ‘alejhi ve sellem, Ebu Bekrom, ‘Umerom i ‘Usmanom, radijallahu ‘anhum, pa jel’ vidiš ovdje išta (pokazavši na svoje lice ili čelo). (Bejheki)

Prenosi se takođe od Ibn ‘Umera da je vidio kod nekoga trag od sedžde, pa je rekao: „O Allahov robe, zaista je lik čovjeka njegove lice, pa neka ne unakažava svoj lik. (Bejheki)

Prenosi se i od Saiba ibn Jezida da je prezirao te tragove, i govorio bi: „Tako mi Allaha nije znak.“

Preneseno je da je i Ša’bi prezirao tragove na licu.

Prenosi se od Habibe ibn Ebi Sabita da je rekao: „Požalio sam se Mudžahidu na tragove između mojih očiju, pa mi reče: „Kada činiš sedždu, čini to lagano (tj. ne pritišći glavom na zemlju da ti ne bi ostajali tragovi kamenja na tvom čelu). (Ibn Ebi Šejbe)

Neki kažu da su to znakovi koji budu na licu klanja, poput znaka probdjele noći u molitvi, koji se vidi na licu, kao što je umor, iscrpljenost, žutilo i sl..

Kaže se da su se učači Kur’ana prepoznavali po žutini njihovih lica.

Rekao je Šemir ibn ‘Atijjeh: “To je žutilo lica od noćnog namaza”.

Rekao je Dahhak: “Uistinu to nije ožiljak na njihovim licima, nego je to žutilo”.

Prenosi se da su Se’id ibn Džubejr i ‘Ikrime smatrali da je to trag prašine, odnosno zemlje na licu klanja.

Neki su u tome vidjeli olakšicu i nisu u tome vidjeli ništa loše.

Prenosi se od Ebu Ishake da je rekao: “Vidio sam drugove Alije i drugove Abdullaha i tragove sedžde na njihovim čelima i nosevima.”

Takođe je rekao: „Nisam vidio sedždu (trag sedžde) veću od sedžde Ibn Zubejra.“

Hasen je rekao: “Nisam vidio od onoga što dotiče zemlju veće nego u ‘Amira ibn Kajsa, poput žulja u deve (koji se napravi na koljenu od spuštanja na tlo).

Rekao je Ibn Džerir El-Taberi u komentaru ovog ajeta: “Najpreče je da bude ispravno da se kaže: “Uzvišeni Allah ga je spomenuo (znak), obavjestivši nas da je znak ovih ljudi opis koji je vezan za njihova lica tragom sedždi, i nije precizirao u određeno vrijeme. I ako je tako, onda se to odnosi na svako vrijeme, pa će znak kojim su se prepoznavali na dunjaluku biti trag islama, a to je skrušenost, uputa, skromnost, lijepo ponašanje i tragovi izvršavanja farzova i nafila. Znakovi koji su spomenuti da će se po njima prepoznavati na ahiretu su svjetlost na licu, bjelina na rukama i nogama od preuzimanja abdesta i bjelina na njihovim licima od tragova sedždi.“

Empfohlene Artikel

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *